Rast osiguranja u prošloj godini bio 8,4 odsto


Rast osiguranja u prošloj godini bio 8,4 odsto

BEOGRAD • Ukupna premija po glavi stanovnika 2014. u Srbiji dostigla 78 evra, prosek u EU je 1.124 evra.

Rast osiguranja u prošloj godini bio 8,4 odsto, a u životnim osiguranjima 13,8.


Iako se ukupna uplaćena premija životnog osiguranja u Srbiji za deset godina povećala sa tri na 17 evra po glavi stanovnika, što ukazuje na stalan rast ove privredne grane, stvari nisu ni izbliza tako ružičaste kao što na prvi pogled izgleda. Naime, ukupna premija osiguranja (i životnih i neživotnih) u poslednjoj deceniji zapravo se ne pomera sa cifre od 1,8 odsto bruto domaćeg proizvoda. To znači da je sav rast premije u stvari samo odraz jačanja srpske privrede, a ne veće popularnosti osiguranja.

Kako je juče istakao Dejan Hadžić iz Sektora za finansijski sistem Ministarstva finansija, govoreći na skupu Danas konferens centra posvećenom tržištu životnog osiguranja i investicijama, ukupna premija po glavi stanovnika prošle godine je dostigla vrednost od 78 evra, dok je bilansna suma osiguravajućih kuća dostigla 148 milijardi dinara. Ali, to zapravo znači da je ukupna premija opet ostala na 1,8 odsto BDP-a, što je precizno 69 milijardi dinara.

– U isto vreme premija po glavi stanovnika u Evropskoj uniji bila je 1.124 evra – rekao je Hadžić, ilustrujući time koliki je zaostatak naše države za razvijenim delom kontinenta.

Kristof Cetl, direktor Grave osiguranja, podsetio je da je ukupna premija u životnom osiguranju u 2014. bila na nivou od 120 miliona evra, ali da “i dalje imamo stotine hiljada, ako ne i milione ljudi koji još nemaju životno osiguranje”, a predstavljaju radno sposobno stanovništvo, što je po njemu pokazatelj koji svedoči o visokom potencijalu za razvoj industrije osiguranja.

Objašnjavajući koristi od osiguranja života, Cetl je primetio da se odnos prosečne plate i prosečne penzije stalno pogoršava te da je razlika sada dostigla čak 250 evra, što znači da ljudi posle odlaska u penziju tu razliku sebi odnekle moraju da nadomeste da im se ne bi smanjili prihodi.

On je naveo i da je Grave tokom prošle godine osiguranicima zbog nastale invalidnosti isplatio više od 700.000 evra, dok je porodicama osiguranika koji su umrli isplaćeno više od 400.000 evra.

– A onima kojima je istekla polisa isplatili smo 2,1 milion evra – rekao je Cetl.

Nataša Vujadin iz Narodne banke Srbije ocenila je da je rast osiguranja u prošloj godini bio 8,4 odsto, a u životnim osiguranjima 13,8.

– Naše tržište je u fazi razvoja i ima izuzetan potencijal. Međutim, zbog trenutne makroekonomske situacije, mi ne vidimo mogućnosti za skorije bitnije promene u životnom osiguranju, koje će rasti u skladu sa skokom BDP-a. Mi sada imamo premiju na nivou od 1,8 odsto BDP-a i to je nivo koji se praktično nije menjao poslednjih 10 godina – rekla je Vujadin.

Govoreći o koristi od osiguranja života, Vladimir Đorđević iz Privredne komore Srbije podsetio je da naša država ima “jako staro stanovništvo i visoku nezaposlenost”, što su okolnosti koje negativno utiču na održivost sistema međugeneracijske solidarnosti na kojem počiva naš penzioni sistem.

– Ako pogledamo period od 2004. do 2013. godine, premija u životnom osiguranju povećala se sa 23 miliona evra na 124 miliona, što je rast od 437 procenata. Istovremeno smo imali i rast premije po glavi stanovnika sa tri na 17 odsto, što je 459 odsto – rekao je Đorđević, objasnivši procentualnu razliku (437 prema 459 odsto) time što se broj građana Srbije u protekloj deceniji smanjio usled nižeg nataliteta od mortaliteta.

– Ako bi recimo žena stara 40 godina uplatila životno osiguranje, odvajajući za to samo jedan evro dnevno, ona bi posle 20 godina mogla da prima po 100 evra mesečno u narednih 10 godina. A ako bi žena stara 25 godina počela da uplaćuje po jedan evro dnevno za životno osiguranje, ona bi posle 40 godina imala na raspolaganju 360 evra mesečno – rekao je Kristof Cetl iz Grave osiguranja.

Izvor: danas.rs


Leave a Reply